Putuj, ali rezerviši na vreme!

Booking.com

Sunday, November 27, 2016

4 ALATA ZA PROVERU ENGLESKE GRAMATIKE (ili kako učiti engleski metodom glavom kroz zid)

Često me mailom kontaktiraju ljudi koji žele da zarade preko interneta, naiđu na moj tekst o Upworku i ohrabre se činjenicom da engleski ne treba da bude na nekom akademskom nivou da biste radili za strane klijente. Jer ja sam priznala - nisam nikad u životu učila engleski kroz školovanje, ali to ne znači da baš ništa ne znam.

Nisam učila naposletku ništa ni o odgajanju dece (srećom, samo dvoje klinaca me trpe), kuvanju, preživljavanju u koži odraslog čoveka... pa plivam i snalazim se! Probaš pa možda uspeš. 

Odakle mi uopšte ideja da se upustim u pisanje ne engleskom? 


Otprilike je išlo ovako. U principu, videla sam da mogu bez problema da pročitam tekst na engleskom i da ga razumem gotovo u potpunosti. To znači ja sam super pametna i da mogu to. Sve što ne znam, prevešće mi Google prevodilac.

Posle 2 meseca istraživanja frilenserskih platformi, dobila sam priliku za posao, po uslovom da prođem test. Dobila sam zahteve kako tekst treba a izgleda, koju formu da ima, koja je tema i koliko reči treba da napišem. Uposlim ja tu vijuge, napišem tekst na srpskom i krenem da ga prevodim u Google prevodiocu, jer kao neko ko nikad nije učio engleski baš se ne usuđujem da krenem odmah sa pisanjem. Ali užasa, čak i ja primećujem da  prevodilac ne radi kako treba. Niti formira rečenicu kako treba, niti daje dobar prevod i tako možete oći do nekih sjajnih prevodilačkih bisera. Ukoliko tražite da vam prevede "dojke", gotovo neizostavno je u to vreme  prevodio kao "Breast cancer" kao da to jedno bez drugog ne ide. A i dan danas izbacuje ovaj biser:



Naravno, neke stvari kod nas se imenuju jednom rečju, a na engleskom su to 4 različita pojma. Kao ovo na primer:




Tako sam shvatila da ovo nije najbolji metod prevoda i ono što je očigledno menjala onako kako sam mislia a treba - po zvučnosti i zdravoj pameti.

Niša o kojoj sam pisala bila je roditeljstvo. Bila sam primljena na posao jer sam u principu obavila zadatak tj test  kako treba i doslovce i do tačkice ispratila uputstva koja su mi bila data. I njima je to bilo važno - da znam da prikupim podatke, napravim tekst u odgovarajućoj formi, koristim relevantne izvore i sastavim u kakav-takav tekst. Oni su posle to editovali. Radila sam tako skoro godinu dana za jako mali novac i veliko iskustvo (ok, kasnije sam tražila povišicu) .  A imala sam svoje bisere, naravno. Recimo: "Nosite bebu na vašem kuku" prevela sam kao " Wear your baby on the hook" (a nisam pisala o hororima, majke mi, kao ni o tome šta ne treba da radite kad ste u PMS-u)

Nekoliko klijenata je kasnije cenilo moje zalagnje, razumavanje i stil ali su mi sugerisali da se pozabavim gramatikom jer mi je struktura rečenice loša. Nisam to shvatala nikako dok nisam pročitala ovaj Ljubinkin tekst na njenom blogu Sve razumem, ali ne u mem da pričam. Jasno vam je da sam se prepoznala već  naslovu.

Došla sam do ideje da potražim online alate koji proveravaju gramatiku engleskog ,jer zaboga, danas imate alate za sve: za proveru originalnosti teksta, za spinovanje teksta i svašta nešto. A i to je jednostavno moj metod učenja - glavom kroz zid i isključivo na greškama. Ko bi sad učio sve ispočetka!

Ovo su alati koje sam koristila i koje mogu da vam preporučim:

4 alata za proveru engleske gramatike


Pre nego što konačno pređem na temu, da pojasnim i ovo:

Alati za proveru engleske gramatike nisu tačni 100%, ali će vam pomoći da uvidite gde često grešite i na taj način staviti do znanja da tu oblast proučite na drugoj strani malo više!

Grammarly je online alat koji može da edituje ceo tekst odjednom, ali naravno ne sve greške, posebno ne u besplatnoj verziji koju sam ja koristila. Koristi se jednostavno. Na linku koji sam ostavila otvorila sam svoj profil i otvori se neka vrsta aplikacije (piše "Add to Chrome", ako pregledate internet sa tog pretraživača ili "Add to Firefox"....) Faktički, aplikacija se instalira u vaš pregledač i onda treba da napravite nalog. Nakon tog se logujete, ubacujete ceo tekst u novi dokument (funkcioniše slično kao Google documents) i videćete obeležene greške u tekstu i sugestije za prepravku.

Online Text Corection Ovaj alat nalazi mnogo manje  grešaka nego prethodni, a ja sam ga koristila prvenstveno za "double space" greške i njihovo otkrivanje, pošto mi je jedan klijent zamerio da imam tih duplih praznih prostora između reči.

White smoke je možda najsveobuhvatniji alat za proveru gramatike engleskog jezika. Kao i Grammarly, i on se plaća (oko10$ mesečno) ali ima i besplatan online alat koji je frustrirajuć jer je ograničen brojem karaktera. Ali kad  upadnete u štos, čas vam copy-paste postane rutina. Dakle, besplatno ga probajte ovde: http://www.whitesmoke.com/free-online-checker. pa ako vam se dopadne i cenite da vam se isplati da uložite 10$ mesečno u njega, samo napred. Gramatičke greške podvučene su zeleno, greške u spelovanju crveno, a stilske, ako me sećanje ne vara, plavo. Kada kliknete preko  podvučene reči, videćete sugestije za ispravku.

Ginger je softver koji možete instalirati na svoj računar. Meni se automatski pokreće kad uključim računar i prati moj rad u wordu. U vrhu ekrana imam ikonu ili taster sa slovom  "G" i kada završim tekst na engleskom pritisnem i on proverava tekst rečenicu po rečenicu. Staje kad nađe grešku i nudi ispravku koju odobrite klikom na "Approve" ili nastavite dalje bez izmena. U besplatnom režimu sam radi ograničen broj ispravki na "Approve" opciju, a kada ograničenje prođe, morate sami da skrolujete do rečenice u tekstu i ručno napravite sugerisanu izmenu.


Važni saveti za učenje engleskog koje ne smete preskočiti!


  • Ukoliko je meni ovako pošlo za rukom, to ne znači da garantujem uspeh, ali svima onima koji razumeju sve, a ne ide im pričanje, ovo će sigurno koristiti. Alati ne ispravljaju sve greške. Možete provući jedan tekst kroz sva 4 i svaki će naći nešto svoje. 
  • Alati za proveru gramatike nude često nekoliko sugestija. Ukoliko ste u nedoumici, ukucajte rečenicu sa svakom varijantom u Google da vidite hoće li vam izbaciti razultate i da li oni kojima je engleski maternji koriste taj pojam u tom obliku.
  • Moj način učenja je učenje na greškama. Ukoliko to nije vaša metoda jer vam deluje obeshrabrujuće, potražite neki online kurs engleskog jezika. Odlična fora je da pronađete neki podcast te tematike, pa slušate lekcije sa svog telefona dok recimo trčite ujutru, uveče pre spavanje, dok kuvate ručak, idete na posao busom, bavite se nekim hobijem...
  • Ukoliko nemate živaca, volje i vremena za kurs, mislite da vam ne treba sve od početka već samo poliranje onoga što znate, čitajte i čitajte i čitajte tekstove na engleskom. Zapravo, ako se odlučite za neku nišu, čitanje tekstova može vam biti korisnije od kursa jer vam treba znanje o nekim određenim terminima - ako uzmemo primer roditeljstva o kojem sam ja pisala, treba da znate šta su kolica, pelene, nosiljke, grejači flašica, cmizdrenje, zubić vile...te stvari.
I ono što uvek svima savetujem kada su u nedoumici zbog svog engleskog: Probajte! 
  • Ima klijenata kojima engleski nije maternji i koji ga znaju kao i vi - neće ni primetiti razliku.Možda i ne slutite koliko znate!
  •  Ima onih kojima je nebitna gramatika, ali im je bitno da im tekst ispunjava neku njihovu svrhu, recimo da prodaje ili zasmejava!
  •  Ima i među njima onih kojima engleski jeste maternji ali ga gramatički ne znaju u tančine. Baš kao i kod nas...
Naposletku, najgore što može da se desi jesu ova dva scenarija:
  1. Nećete dobiti posao
  2. Dobićete posao i klijent neće biti zaodovoljan i neće da vas plati.
Jaka stvar! Preživećete. Ni dinar nećete izgubiti.  Možda samo malo vremena. I možda je sve to znak da treba da se okušate u nekoj drugoj profesiji. 

A možda vam se sreća osmehne kao meni pa dobijete jasne smernice da treba da nastavite dalje i kako da budete sve bolji i bolji!

Ukoliko imate iskustva sa nekim sličnim alatom i dobru preporuku, dodajte ih u komentaru (ja ću ih vremenom ubaciti u tekst da imamo neku listu tih alata na jednom mestu) 

Ukoliko nemate iskustva, a mislite da bi sve ovo moglo nekome da koristi, podelite tekst. 




Wednesday, November 9, 2016

10 STVARI KOJE TREBA IZBEGAVATI TOKOM PMS-A PO SVAKU CENU!

Hajde, ruke gore sve devojke i žene koje se pretvaraju u monstrume kada ih drma PMS! Evo ja dižem obe - ja sam kreten na kvadrat


PMS



I malo mi je dojadilo da se ljudi (pretežno muškog roda)  sprdaju na račun PMS-a, jer kod mene je to ozbiljno stanje koje jedva kontrolišem. Nervi su mi napeti, jede mi se slatko, jede mi se slano, treba mi pažnja, treba mi pusto ostrvo, hvataju me grčevi, živčana sam, urlam i konstantno namrštena, smetaju mi zvukovi (jedne večeri sam ustajala da vadim bateriju iz zidnog sata - to kucka po živcima), smetaju mi mirisi, smeta mi hladnoća i voda, svadljiva sam i za sve imam argumente, najpametnija sam na svetu, mrzim ceo svet, naduvena sam, ružna sam, grudi su mi tri broja veće, nemam šta da obučem, smotana sam, ne umem da pričam i nisam za ljude, stvari mi ispadaju iz ruku... 


Jednostavno, ništa  nije kako treba. Prosto se osećam k'o kocka u okruglom kalupu. I pouzdano znam da nisam jedina. 

Ne bih li olakšala sebi te dane, napravih ovo uputstvo za upotrebu same sebe. Cenim da će i drugima biti od koristi. 

10 stvari koje treba da izbegavaš u PMS-u


  1. Ne gledati televizor. Ovo je generalno gubljenje vremena i zadnji put sam gledala TV ceo dan kad sam bila mrtva-bolesna, pa pri tom i u PMS-u. Otplakala sam "S Tamarom u akciji", epizodu od pre 4 godine, da bih se svega nekoliko minuta posle živcirala gledajući "Praktičnu ženu" na Prvoj - uvek ukapiram kako nisam ženstvena. Otkud mi onda ovaj PMS i gde baš to od svih "ženstvenosti" da na'vatam? Što ne dobih ljubav prema veštačkim noktima ili šminkanju?!
  2. Ne ići u goste. Nerviraju me sopstvena deca, a kamoli tuđa. A još moram da im kupim čokoladu, koju bih najradije sama pojela... Surovo! Nemojte mi reći da mogu da kupim jednu i sebi! Imam i dvoje svoje dece i muža - svi mi volimo čokoladu. E, a nije mi ni  PMS samo jedan dan! Druga otežavajuća okolnost u gostima je samokontrola. Biti ljubazan kad si nadrdan do srži, ne pojesti alavo ono što su ti servirali (jer ti se više ne jede ona čokolada što si doneo deci, sad ti se jede ono što je ispred tebe i to u ogromnim količinama). Shvatiti da vino nije sok, iako je ukusnije od Švepsa koji se vodi da jeste. 
  3. Ne pričati sa nadređenima -direktorima, šefovima, kolegama, posebno ne o problemima u radu.  Ja sam jako tolerantna osoba i sve razumem. Ne volim nepravdu, nefer situacije, ne upadam u rasprave i ne ispravljam krive Drine - sve dok ne dođem do PMS-a. Ako mi  tada mi nešto nije fer, nema svetlije strane na koju mogu da gledam i ne umem da sakrijem ono što mislim. Tu gubim kočnice i kontrolu, jezik je brži od pameti, a kad se zalaufam ne znam da stanem pa lako nadovežem na postojeće probleme i probleme iz prošlog života. Nije da lažem, lupam gluposti, dajem neopravdane pritužbe, ali ne mogu da trpim sve ono što mogu onda kad nisam u PMS-u.  5-6 puta sam bila u situaciji da zakrvim sa svojim bivšim šefom i da ne razgovaramo mesecima, osim strogo službeno (a i to samo kad moramo). I nije da sam nekad dobila otkaz zbog PMS ispada (jer ja uvek dajem 110% sebe kad radim nešto)  Ali jesam dala otkaz! Neke situacije su mi sada nebulozne i glupe...A iskreno tih dana poželim da dam otkaz i kao roditelj i kao supruga...!
  4. Ne kasniti. Još bolje, ne planirati ništa! Tokom PMS-a, život je dovoljno stresan sam po sebi. Ponajmanje ti treba da se stresiraš da li ćeš stići na vreme tamo gde si pošla ili uradiš ono što si nameravala. Lično, panično gledam na sat i kasnim i onda kada realno nema izgleda da se to desi. A imam i  trenutaka i kada zaista gubim trku sa  vremenom. Recimo, treba da krenem, a ustanovim da nisam oprala sudove ili okačila veš, pa gledam da to uradim (iako ne znam koja me sila tera ne to - prljavi sudovi neće pobeći i garant me niko neće rešiti tog "zadovoljstva" i oprati ih umesto mene. Štaviše, sva je prilika da će gomila porasti. Ali ta PMS sila je čudo!)
  5. Ne donositi važne odluke. Tih dana i dobre prilike izgledaju kao potencijalna katastrofa. Nemogućnost da sagledate stvari iz svih ćoškova može vas odvesti na pogrešan put. Ili još gore - sputati da vas odete na bilo kakav put i uradite bilo šta u životu.
  6. Ne kuvati. Postoji neko verovanje da žene tokom ciklusa luče "menotoksine" i da hrana koju spremaju nije kako treba. Ja iste lučim u nenormalnim količinama pre samog ciklusa. Zaboravim da posolim ručak, kolači koji mi se užasno jedu ispadnu propast jer sam tih dana najpametnija na svetu pa mi ne treba recept,  ni džem ne znam da namažem na hleb, a da ga ne izvrnem na namazanu stranu. Da ne pričam da ponekad totalno zaboravim da sam i stavila ručak. Tek, posle izvesnog vremena, osetim to po mirisu....
  7. via GIPHY
  8. Ne pokazivati deci domaći, niti im pomagati u razvoju govora. Mislim da je moja ćera ukapirala da je matematika vrlo složena veština glasa i pokreta, estradna umetnost takoreći. Istu objašnjavam urlajući i mlatarajući rukama i nogama po prostoriji, jer kako zaboga ne može da razume negativne brojeve kada sam joj ih nacrtala u zamišljenom prostoru oko nas. To što sam ja sinesteta, ne znači da je i ona, ali ko to da shvati u PMS-u kad sam hipersenzitivna. Moj sin je u međuvremenu nekoliko puta ubeđivan od strane mog PMS-a (nisam to ja, majke mi) da će da ide kod "hopsijatra" (psihijatra) da mu iskrivi vijuge koje su mu mnogo prave i da će odmah da progovori kako treba i van trenutaka kada vežbamo.
  9. Ne raditi kućne poslove, ma koliko te neki untrašnji PMS glas terao da nekako staviš stvari pod kontrolu. Hej, pa bar to možeš! Redovno tada ostanem bez neke čaše ili tanjira, a male kašičice za torte više nemam. Ne jedem ih, ali verovatno su završile u smeću. Kafu zakuvavam sa supenim kašikama, čisto da znate.
  10. Ne rešavati se dlaka na bilo kom delu tela. Em boli, em se unakazim toliko da moram da sve to lepo opet da sakrijem. Bolje da sam ostala dlakava. Isti đavo, kad se ne vidi. Kažu i da hormoni tih dana čine da budemo posebno osetljive na bol. Znam ja to. Mene i dlake bole!
  11. Ne upoznavati nove ljude. Kažu da je prvi utisak važan. Ja nisam u stanju da ostavim dobar kad sam u PMS-u. O da, isfoliram ja osmeh, ljubaznost i sva sam profi, ali čas se zgužvam u namrštenu vešticu ili lupim nešto što nije trebalo. Uglavnom ovo drugo.


A šta treba raditi tokom PMS-a?


  • Smejati se, na silu. Isprobano pre neki dan u kolima kada mi je muž savetovao da se nasmejem jer izgledam k'o grob. Boli ga uvo da mi kaže nešto lepo, ja ću opet da se drvim i svađam. Sad sam za promenu rešila da ga poslušam i razvučem usta u osmeh. I ostala tako neko vreme. Promenilo mi je pogled na svet, i to za par vedrijih nijasi!
  • Ići na zumbu. To nije fitnes, ni ples. To je terapija.
  • Udati se za Donalda Trampa ili nekog drugog ko može da vam priušti pusto ostrvo. Sad kad je izabran za predsednika, može vam priuštiti i mali privatni rat. Što da vas trpi samo porodica! 
  • Kupiti mašinu za sudove jer je vrednost iste jednaka vrednosti  polupanih sudova u vremenskom periodu u kojem mašina ima garanciju. Možda i uštedite.
  • Jesti brzu hranu, jer kuvanje ne ide. I zasladiti čokoladom, jer to želite. Pustite sad te priče o zdravlju!
  • Vrištati po potrebi. Nabiti pri tom glavu u jastuk (ma šta jastuk, celu gomilu posteljine) da ne uzbudite komšiluk. Možda je dobro i za grinje!
  • Kupiti sebi nešto lepo. Pošto je nemoguće kupiti pusto ostrvo i uživati u tišni, talasima, rikanju galebova (a bojim se da bi me i to iritiralo) i pošto MUTE  opcija  ne postoji u mnogim životnim situacijama, ostaje da udovoljiš sam sebi ne neki drugi način. Jer ko nije za sebe, nije ni za druge, je li tako? Zato je PMS paket super stvar!  U svim onim situacijama kada ti se čini da svi  hoće nešto od tebe i da bi svet stao da te nema (a ti pri tom ne umeš da iskontrolišeš ni sopstvene emocije, a kamoli da savladaš domaće zadatke, tuđe probleme, posao i kućne poslove u isto vreme) prosto ti treba trenutak sebičnosti i pažnje. A baš to je ono što ovaj paket pruža. 

Spisak možete dopuniti po potrebi i dodati svoje savete u komentarima. Jasno mi je šta treba raditi. Zanima me imate li ideju šta još treba izbegavati. Mislim, bolje sprečiti nego lečiti! Zar ne?



Monday, October 24, 2016

KAKO ZARADITI OD BLOGA? OVAKO PROVERENO NEĆETE!

Sve je veći broj onih koji su čuli za blogovanje i kreću u ovu avanturu koja im "može doneti 5000 evra mesečno" . A da li je ovo u Srbiji moguće i kako zaraditi od bloga? E, o tome ću da solim pamet ovaj put.

kako zaraditi od bloga


Ukoliko krenete da tražite informacije o tome  kako zaraditi od bloga, garantovano ćete u jednom momentu ukucati u Google "koliko zarađuju blogeri"  (mislim, ima li išta slađe nego zaviriti u tu život, tuđ novčanik, tuđ prljav ili čist  veš). Štaviše, verujem da većina prvo traži podatak o tome koliko može da se zaradi, a tek posle traži način kako (ili još gore - ne  traži već misle da unapred sve znaju).

 Tom prilikom izaći će vam podaci u kojima se tvrdi kako pojedini zarađuju do 5000 evra mesečno. I tu će vam se od cifre realnost totalno zamagliti.  Mnogi  neće ni ići dalje od naslova vodeći se logikom: " Pih, šta je blog. Čitao/la sam ja to. I ja to mogu" . Ovo je razmišljanje posebno popularno među mlađom populacijom (čitaj tinejdžerima), a blogovi su među njima svi isti , modni ili beauty,  jer su oni koji zarađuju te vrtoglave cifre uglavnom u toj niši.  Istina, postoji tu način da se blogom i pričom o proizvodu dođe do besplatnog karmina ili vaučera od 15 dolara za koji treba da naručite nešto sa nekog modnog sajta o kojem ćete kasnije ispevati hvalospev. Ali to je način kako nabaviti besplatnu krpicu i uzorak proizvoda, a ne kako zaraditi od bloga. (I to je ok, razvijamo određene taktike i načine razmišljanja umesto izgovora na vreme)

Priča o 5000 evra mesečno zarade od bloga  stara je već nekoliko godina. I desila se jednoj poznatoj blogerki. Jednom.

Inače, to je totalno neprecizan podatak. Generalno, i za prosečnu platu u Srbiji možemo reći da je "do 5000 evra" Ali od nule do ovog "do" ima ohoho!


Kako provereno NEĆETE zaraditi od blogovanja?


Sve češće mi se javljaju mailom ljudi koji su naleteli na moj post o pisanju članka na Upworku i koji imaju ideju da zarade od bloga. Iako ja nisam neko ko od bloga zarađujevrlo dobro znam zbog čega je to tako, pa ako ništa drugo mogu da podelim moja saznanja na tom polju. Pa da počnemo. Nećete zaraditi od bloga ako:

zarada od bloga



  1. Pišete iz ljubavi. Mnogi blogeri koji danas zarađuju reći će vam da treba da pišete prvenstveno iz ljubavi.  Uz to ide i nastavak tipa:" Ako krenete da pišete sa namerom samo da zaradite, sigurno to nećete uspeti." A nije baš sasvim tako. Blogovanje kao vid zarade je posao koji zahteva posvećenost i puno radno vreme pa i prekovremeni rad. Možda izgleda da je neka tamo modna blogerka izašla u šetnju i spontano se slikala tako da joj se outfit slaže sa jesenjim lišćem. U stvarnosti je tu jako malo spontanosti i mnogo promišljanja, planiranja, biranja slika, mesta, dešavanja, reči. Naravno, modni blog nije jedini način da se zaradi na ovaj način. Možete nepraviti dobru blog priču iz heklanja, kuvanja, učenja engleskog jezika, krečenja, pčelarstva... šta god umete i volite da radite. A da biste uspeli u tome, potrebno je ipak malo više od same ljubavi. Treba da imate plan i cilj šta želite svojim blogom da uradite. Prodate nešto? Ponudite usluge? Dovučete gomilu čitalaca pa na konto toga izdajete "deo stranice" reklamne svrhe? Preporučujete tuđe proizvode? U skladu sa tim ide i pristup blogu. Pisanje iz ljubavi i zarada od bloga su  slučajnost. Može se desiti i dešava se, ali zašto lutati ako možete prečicom? 
  2.  Koristite neprikladan rečnik i hejtujete. Dakle, ustanovili ste da bezobrazluk, crna hronika i pljuvanje po nekome ili nečemu donose veliku pažnju. Istina živa, evo kod mene je najčitaniji članak onaj u kojem sam ishejtovala "Dormeo" dušek. Neverovatno je koliko se ljudi nalepi na njega tokom dana. Moja početna namera nije bila pljuvanje već skretanje pažnje i sarkazam,  ali koga briga za moje namere. Potpuno je pogrešno krenuti ovim pristupom. Ako sutra želite saradnju sa nekom firmom, ne mislite li da vam ovako nešto baš nije preporuka. Ko bi sarađivao sa jednim hejterom koji ne bira reči, psuje i slično? Nije da  ni ovde nema izuzetaka, u situacijama kada neko ko krene sa ovakvim blogovanjem dobije izvestan uticaj u zajedinici i autoritet. A da biste to izgradili , potrebne su godine mrsomuđenja na razne teme i izgrdanja neke slike o sebi. 
  3. Imate pravopisne, stilske i gramatičke greške kad pišete. Ja prva nisam neka cepidlaka po tom pitanju, ali to je jedan od načina da vaša zarada od bloga omane. Profi bloger je detaljan i vodi računa o tome da ne pravi greške. Ja lično  pišem odnosno kucam jako brzo i previše često mi se dešavaju greške u toku pisanja. Toliko često da svaki put kada krenem da čitam svoj tekst, nađem neku. Ali svaki put. Najgore je što sam vremenom razvila i moć brzog čitanja i što mi usled toga te tipske greške promaknu. Moram da priznam da mi je to velika mana. 
  4. Koristite tuđe slike bez dozvole. Verovali ili ne, doživela sam da moj majušni blog bude penalizovan jer sam imala slike koje su očigledno bile prijavljene negde kao povreda autorskih prava. Mislila sam da je dovoljno što slike imaju logo fotografa u uglu. Posećenost bloga mi je drastično opala dok nisam obrisala taj post i dok nisam uopšte povezala o čemu se radi. A kad vas niko ne posećuje i ne čita, kako mislite da zaradite? 
  5. Nemate nišu iliti svaštarite dok pišete. Koliko puta ste pri pokušaju da nađete način i savet kako zaraditi od bloga, naišli na savet da treba da imate nišu (oblast pisanja). Što užu to bolju. Tako ćete se lakše izdvojiti, lakše biti posebni, primećeni i pre ćete delovati stručno. Ako svaštarite kao ja, samo ste jedna u nizu osoba koje vole da pametuju, a  ne stručnjak. Realno, ovaj moj blog može se podeliti na 3-4 različite niše. Jedna je mogla da ide u pravcu ovih saveta o pisanju koji ljude ujedno i najviše zanimaju. Druga u roditeljstvo. Treća  preživljavanje u teškim vremenima i snalaženje u okolnostima u kojima živimo. Ovako je moj blog samo gomila nabacanih svaštarskih tekstova neupotrebljivih u svrhu zarade od blogovanja. Pametovanje. Što vodi do sledećeg...
  6. Dajete mišljenje, a ne savete. Ljudi dolaze na internet i na Google u potrazi za rešenjem nekog problema ili za savetom. Zabole ih za vaše mišljenje o premijeru, školstvu, cveću, planetama, nosorozima... Složiće se sa vama ili neće, ali je činjenica da ćete svoje mišljenje teško unovčiti.
  7. Ne hvalite se i nemate stav. Glupo vam je da podelite tekst sa prijateljima ili na društvenim mrežama? Da, ta sam! Večito me nešto sramota i to samohvalisanje mi je jako glupo. Ali svet tako funkcioniše. Zato, skromnost u džep i krenite da sa stavom: "Ja sam bloger, a moji tekstovi i moj blog su nenadjebivi!" ( poslednji glagol ne koristite u svrhe pisanja i izražavanja na blogu - ja sebi mogu da priuštim jer sam već duboko omašila sa ovim blogom po svim stavkama) . Ne verujete da ovo pali? Po ovom fazonu karijeru pravi i Jelena Karleuša - nema veće zvezde od nje u njenoj glavi. Voleli je vi ili ne - ona privlači pažnju!
  8. Zatvoreni ste i ne ide vam sa ljudima. Uspešan blog, kao ni uspešan biznis, nije o vama ni zbog vas, već zbog drugih ljudi i nekih njihovih potreba koje ispunjavate blogujući. To može biti konkretan savet ili samo ugodno provedeno vreme u čitanju tekstova. Važno da ljudi dolaze. To zahteva da pratite rad drugih ljudi, povezujete se, komunicirate, menjate mišljenja. Ako ste zatvoreni, nekomunikativni i nedruštveni... šta da vam pričam dalje.
  9. Niste redovni u pisanju. Vaši čitaoci će vas lako zameniti sa nekim ko se trudi da ih non-stop intrigira, zabavlja, uči...


Kako MOŽETE zaraditi od bloga?


Dobro, pošto smo zaključili kako sigurno nećete, hajde da vidimo kako potencijalno možete zaraditi od pisanja i zablistati na blog nebu!

zarada od pisanja



Pišite iz ljubavi prema nečemu - pisanju, pravljenju torti, frizura, plesu. Sama ljubav nije dovoljna, ali može da pomogne da se nađete u nekoj niši i izdvojite iz mase. Osim toga, za izgradnju reputacije potrebno je vremena i vremena. Samo ako  radite sa ljubavlju, imaćete toliko strpljenja. Gotovo svi danas poznati blogeri kod nas su bar 2 godine pisali onako - iz ljubavi.

Prikupite publiku. Širite se i delite bez ustručavanja i blama.  Možete reklamirati svoju FB stranicu, FB post sa nekim vašim tekstom, postovati svoje tekstove u raznim FB grupama sa sličnom tematikom, otvorite Google + nalog, Instagram i naloge na ostalim društvenim mrežama na kojima vam je komotno da se reklamirate i provodite svoje vreme i kroz koje umete da se izrazite (meni je Twiter ,recimo, jako komplikovana stvar jer ograničava broj reči, a ja ne umem da napišem prostu rečenicu već samo neke kobasice u 3-4 reda sa 17 zareza koji pitaj Boga da li su na pravom mestu). Ako se ne širite i ne hvalite sami, ko će onda da čuje za vas? 


Da biste zarađivali od bloga, najbitnija vam je publika. Blog je medij kao i svaki drugi. Gde ima puno ljudi i posetilaca, tu je plodno tlo za reklame i saradnje. Vaše je da pripremite plodno tlo. Bez ovoga vam je blogovanje kao da ste krenuli u proces sadnje bez oranja zemlje. Plodovi dolaze na sreću.

Ponudite blog za reklamu. Tek onda kada ste prikupili ogroman broj ljudi koji vas prati ( a to nije mali posao i nije lako ni jednostavno), eto prilike da im ponudite reklamu. To može biti mesečni zakup oglasnog prostora na blogu (u vidu banera) ili preporuke nekih proizvoda kroz tekstove koje pišete. Tražite saradnike aktivno. Teško da će neko da vas kontaktira i moli za saradnju, osim ako niste nešto vanredno dobri, originalni i posebni. To vam je isto kao da očekujete da vam nađu posao na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Postoji varijanta da zarađujete od same posećenosti. Recimo Google adsense reklame i slične varijante. Ipak, mene su za Google adsense odbili zbog (kako sam shvatila) neprikladnog rečnika i nepristojnog sadržaja. Nije sa imam neki porno ovde, ali nije mi blog  baš ni primer pristojnosti. 


Uključite se u neki affiliate program. Eto zašto vam je potrebna niša iliti neka doređena oblast kojom se bavite. Onda je blog odličan način da kroz njega promovišete tuđe proizvode i zaradite procenat od prodaje istih ( super stvar ako ste zavezani kao ja pa vam je glupo da nekako kontaktirate zarad saradnje. Postoje firme koje istu nude.) Na primer, pogledajte Partnerske programe i pronađite saradnika u skladu sa svojom nišom. Recimo, ako imate roditeljski blog, onda ubacite u priču "Menda" proizvode ili "Pino toys"igračke. Ako pišete o biciklizmu ili promovišete isti kao način svog života ili svoj hobi, ubacite baner za "Total Bike" i tako dalje i tako dalje. Naravno, ne morate se ograničiti samo na ovu mrežu. Imate "Booking" koji recimo daje procenat od prodaje i rezervacije smeštaja, što je super ukoliko imate blog o putovanjima i zanimljivim destinacijama ili Serbian adventures (ukoliko pišete o domaćim destinacijama). U principu, proguglajte i nađite affiliate u skladu sa vašom nišom. Ako vam ide engleski, otvorite blog na tom jeziku i pogledajte neke dobro plaćene affiliate programe. 


Razvijte sopstveni proizvod. Opet, u skladu sa oblašću koju ste odabrali. Ne mora to da bude teško kao što zvuči. Recimo, ako ste stručni u roditeljstvu, napravite e-knjigu sa savetima o odgajanju pametne dece, ako ste dobri u organizovanju venčanja, ponudite tu uslugu i dodajte izradu dekorativnih cvetića za svatove, kapije, stolice, svećnjake... Mašti na volju - samo vam je nebo granica! Najvažnije od svega - budite originalni, posebni, ponudite nešto novo ili nešto staro ali na nov način!

Što sad ljubav ima s tim?


Sigurno ste primetili da sam ljubav stavila i kao kočnicu i kao faktor uspeha.  Nije dovoljno da počnete samo iz ljubavi da biste zaradili od bloga. Možete otići na mnogo stranputica sa kojih se teško vratiti na glavni put (zarade u ovom slučaju). Verujte mi, iz priloženog vam je jasno da znam o čemu govorim. Bolje je da počnete sa ljubavlju i sa dobrim planom uz to. 

Šta sad ljubav ima s tim, ako pričamo o zaradi i kako se sklapa ta slagalica?

blog kao zarada

 U Srbiji nećete tek tako moći da zaradite od bloga, iako polako napredujemo na tom polju. Moraćete duuuugoooo da radite iz ljubavi i bez materijalne satisfakcije. Ljubav prema blogovanju neophodna je da biste ostali strpljivi. Osim toga, kada se uhvatite u kolo, videćete da za uspeh treba mnogo učenja. Kako se slikati? Kako popraviti izgled bloga? Kako dodati baner ili ga napraviti? Kako pratiti analitiku bloga i šta nam uopšte ti podaci govore? Mnogo napora i truda za nešto što ne volite, zar ne? Ako krenete samo sa zaradom na umu, možete se razočarati i vrlo brzo odustati. A odustajanje definitivno nije način kako zaraditi od bloga i pisanja.

Sunday, October 9, 2016

5 PROVERENIH NAČINA DA IZGUBITE KOSU ( i saveti da to sprečite)


Svi koji mene znaju uživo, a bogami i virtuelno, znaju da ja imam užasnu i retku kosu. Realno, viđala sam i gore primere, ali sa tuđom glavom ne moram da živim, dok sa svojom moram.



 I dok sam od mame nasledila duge noge (sa sve proširenim venama, ali to je mana dugih nogu - treba da krv da putuje i putuje nazad do srca), dugačak jezik (spektar psovki mi  je poseban dragulj), od tate sam nasledila kosu. Sreća pa nije ćelav. Al' mu je kosa tanka i retka... ma kao dečija.  Kad na sve to nasleđeno kosa počne da vam opada, postanete duboko nesrećni svojom frizurom, što je zeznuto kad si žensko (makar i žensko u pokušaju kao ja).

Zašto opada kosa?


Postoje brojni uzroci opadanja kose i to je ono od čega treba da krenete ako želite da nađete pravi način kako sprečiti opadanje kose. A ovo su moji u kojima se možda možete naći.

Dojenje


Ja sam majka dvoje dece i iz mog ugla mogu da potvrdim da je dojenje uzrok opadanja kose kod žena. Tokom trudnoće kosa mi je prosto bujala na  glavi bila je lepa, sjajna . A kad je krenulo dojenje, mojih dlaka bilo je po svuda, samo ne na mojoj glavi. Na podu, u ručku, a kad krenem da izvlačim dlake iz slivnika prosto sam strepila da u jednom trenutku ne izvadim i celu svoju glavu. Kao i za mnoge druge stvari  i ovde sam čula brojna sujeverja kada su trudnoća i bebe u pitanju.Na primer, da kosa opada dok i bebi opada prva kosa, a kad nova počne da raste, počne da raste i tvoja (mislim, ja znam da su majke na specifičan način povezane sa svojom decom, od pupčane vrpce u stomaku preko intuicije i koječega, ali nisam baš znala za ovu povezanost folikula dlake.)

Da su se tu stvari popravile posle dojenja, i nisu mnogo. Ko zna koliko treba da čekam. Možda do detetovog punoletsva?  Biće da je pre u pitanju hormonsko ludilo. Ipak, zahvaljujući ovom iskustvu, ženu koja doji mogu prepoznati na prvu loptu.

Vezivanje kose




 Naravno, kada vaše kose ima po svuda, pokušaćete da je pokupite, makar gumicom za kosu jer sasvim sigurno niko od vaših ukućana neće uživati da na viljušku namotava vaše dlake kao špagete. Vremenom to postane navika i vremenom kosa navikne da raste u tom glupom položaju. Nameštanje frizure postaje nemoguća misija, pa onda i u vankućnim situacijama vi nastavite da furate ovaj trend. Kosa vremenom prestane da pruža otpor i počne da opada. Kod mene je ovo vidljivo posebno na prednjem delu glave. Tu ujedno i najviše smeta. Ono što je pozadi i ne vidim.


Pokušaj da napravite "posao"


Već sam pisala o tome kako su prošli moji i suprugovi pokušaji da uradimo nešto pametno u životu i započnemo neki biznis. To je bio takav stres u mom životu, da mi danas kad vidim da je neko iznajmio lokal u svrhe prodaje ili pravljenja nečega (osim ako nije nešto krajnje originalno i posebno, ili ako ne služi kao maska za pranje novca od nekih nelegalnih aktivnosti) momentalno padne mrak na oči.
Svojevremeno su i meni i suprugu opadale dlake s glave. Ajd' meni, ja već na to i navikla usled prethodna dva faktora, al' on je odjednom dobio potpuno novi izgled - visoko čelo (čitaj ogormni zalisci jer ga napustila kosa) i veliki cvet na temenu. Tu je nekad imao dva cveta, usled kojeg su ga ubeđivali da će dva puta da se ženi (sujeverja, jelte). Cenim da se cvet na kosi proredio jer je upoznao ženu svog života (mislim stvarno, ko bi mene još menjao za neku drugu.) Zalisci su mu garant i isključivo od stresa.


Pokušaj da objasnite nekim ljudima svoj prethodni okršaj


 I ne samo to, već stanje na tržištu rada danas generalno. Pod "nekim ljudima" prvenstveno mislim na svoje roditelje, one koji su živeli u ono sjajno doba gde si odmah posle škole mogao da nađeš posao. I to državni. Moja mama je kao nastavnik istorije i geografije ceo radni vek provela u banci. Danas to jedva možeš i sa adekvatnom školom, iako je banaka sve više. Svaki put kad me roditelji pitaju da li ima posla u opštini , pošti ili na nekom sličnom mestu i kad probam da im objasnim kako se do tog posla dolazi danas, opadne mi 200 vlasi sa glave. A tek kad probam da im objasnim da radim od kuće...

Nedovoljan unos vode


 Ma koji zdravstveni ili esteski problem da imate, 2 l vode dnevno može pomoći da se toga rešite. Ima to smisla, a  posebno kada je voda u pitanju. Tek pišući o zdravoj hrani i zdravom životu počela sam više da vodim računa o tome. Do tada sam pila čašu vode dnevno. Ponekad dve, recimo posle dobre četvrtine bureka s mesom ili ultra-slanog roštilja.

Ovo su moji uzroci, a generalno sve što vas poremeti može da dovede do toga, uključujući i neke bolesti, od anemije do dijabetesa i još koječega.


Kako sprečiti opadanje kose


Ok, jasno vam je valjda da soda bikarbona leči sve i da treba da je jedete, pijete, mažete na 'leba, kosu, kožu, kupate se u njoj, šmrčete je. Probajte ako hoćete, pa javite.  Ja sam probala neke druge stvari.

Naime, pre nekoliko godina, kada mi se u jednom trenutku kosa užasno proredila,   muž mi je nabavio preko koleginicine strine pa njene tetke pa njene prijateljice pa njene kume neku tinkturu od belog luka.

Sam beli luk je odličan za kosu i moja koleginica je isti sitno seckala i utrljavala u koren kose pre pranja. Bila je prezadovoljna rezultatima. Tinktura od belog luka se kod mene pokazala kao vrlo efikasna varijanta. Doduše, jako naporna i nimalo prijatna za nos. Stavljala sam je preko noći (majke mi, vampiri nisu smeli  ni u san da mi dođu ). Ista nas je koštala ko svetog Petra kajgana, a može se spremiti jednostavno sa:


  • 500 ml medicinskog alkohola
  • 100 g belog luka 

Beli luk maksimalno izmrvite, sipajte u staklenu flašu ili teglu, prelijete alkoholom i ostavite da stoji 15-ak dana. Posle toga procedite i koristite. Što duže ostavite da deluje to bolje, zato sam ja to radila preko noći i spavala sa sve kesom na glavi. Iako nisam bila baš dosledna u ovome, rezultati su vrlo brzo počeli da iskaču u vidu čuperaka sa kojima tek nisam znala šta ću.

Drugi put sam probala sa ricinusovim uljem. Prvenstevno sam ga uzela jel sam čula da topi salo na stomaku ako se noću drže obloge tri puta nedeljno. Nisam se istopila, pa sam počela da ga mažem na kosu. S obzirom da je ovo ulje vrlo gusto, to je bila prilično teška manevracija. Danas znam da ono treba da se razredi sa nekim drugim uljem, recimo sa maslinovim. I ovaj put je kosa počela da raste. Kasnije sam čula da je generalno dobro za rast dlaka, za trepavice, obrve i slično. I dobro je što nisam nastavila da ga stavljam na stomak - ko zna na koju životinju bih ličila!

Mislim da je dobar udeo u uspehu jednog i drugog metoda imalo masiranje glave. U te svrhe možete nabaviti onu čudnu spravu za masiranje glave, ima da se kupi u AVON-u. Ja sam je dobila od sestre pre 5-6 godina i kupljena je kod Kineza za oko 150 kinti - ovi iz AVONa to tada još nisu provalili.



via GIPHY


 Dobra varijanta je i da podmitite muža da ćutite dok je neka njemu bitna utakmica na TV-u. Lezite mu u krilo i tražite da vas češka po glavi. To je automatski proces - neće ni primetiti da vam pomaže oko kose. 

Podrazumeva se, da sprečite opadanaje kose treba i da izbegavate gore navedene uzroke ili već neke vaše izvore stresa i promena. To ne znači da treba stalno da ostajete u drugom stanju da bi vam kosa bujala i pri tom izbegavate dojenje. Ali definitvno možete relaskirati sa vezivanjem kose, farbanjem (ovo je vrzino kolo u kojem se ja vrtim jer je moja kosa tamna, pa je kontrast u odnosu na kožu glave i njena retkost više dolazi do izražaja, zato je držim svetlijom). Pijte vodu, makar navili sat da vas podseti na to.

 Sa stresom zaista ne znam šta da radite. Posebno kad živite u Srbiji. Al' ako imate neku ideju ili neki svoj recept za ovaj problem (opadanja kose, ali i stresa) , ostavite ih u komentaru. 




Sunday, September 11, 2016

5 BIZARNIH IGRICA NA KOJE MOGU NALETETI VAŠA DECA (Šta vam rade deca 2)

 Igrice za decu su vid zabave koji će mnogi roditelji osuditi, premda ima i onih koji tvrde da je ovaj vid zabave dobar jer pospešuje logiku, uči decu da prate instrukcije, da strateški planiraju, da se koncentrišu, pamte i ostalo. Ja nisam oduševljenja idejom da mi deca igraju igrice, posebno kada zavape da im pomognem u vožnji kola ili preksakanju nekih prepreka. U tome nisam dobra ni u realnom životu, svetu i vremenu. Osim toga, ja sam internet zavisnik i znam kako je to opaka bolest. Neki njeni pokazatelji mogu se naći u ovom tekstu.

Istina, ima edukativnih igrica iz kojih klinci zasita mogu da nauče lepe i korisne stvari (od bojanki, preko osnovnih pojmova, kuvanja i koječega ), a ima i onih pogubnih za dečiji mozak.

Da li su igrice zaista toliko opasne za decu?



Ma koliko mi smatrali da je to samo igra i da klinci brane neki virtuleni svet, neke studije su pokazale da postoji povezanost između nasilnih igrica i nasilnog ponašanja. Nije da postoji dokaz da će vam dete postati kriminalac, ali se pokazalo da su skloniji da udare, viču, urlaju, guraju i ispoljavaju druge znake agresije. I naravno, ako vam dete provede ceo dan gledajući takve scene, kakve su šanse da se ne ugleda na to čemu je celo dan izloženo?

Hajde, priznajte, sigurno ste i vi ponekad ćušnuli dete ispred računara i rekli " Igraj igrice, samo me pusti da... (spremim ručak, slavu, zimnicu,  očistim kuću, završim članak....dopuniti po želji)"  Po svemu sudeći, nije tako dramatično ako dete ponekad odigra igrice, ali je strašno ako to uopšte ne otpratite i ne znate šta vam rade deca.

Nije da sam ja sad neki psiholog ni stručnjak, nego eto, da podelim malo mudrosti naučene iz sopstvene gluposti iskustva.

Ja sam prvo dobijala ospice od toga što moj sin voli da igra igrice za devojčice. Dakle, od lakiranja noktiju, oblačenja, spremanja kolača  - u svemu tome je uživao. Zato sam sugerisala da igra one za dečake. Pustila sam da igra neke ratne sa bratom od strica, da nađu neke dečije na netu (jedna od veština koju deca savladavaju igrajući igrice jeste surfovanje netom čak i ako veze nemaju da ukucaju termine koje žele. Verujte, poznaju sve tajne internet browsera, od istorije do kolačića i vizuelno pamte svašta) a onda jednom  zavirla da vidim koje su to tako lude igrice koje ih teraju da oni umiru od smeha igrajući ih. Ostala sam šokirana sadržajem pojedinih!

5 bolesnijih igrica na koje vam mogu naleteti deca na netu


U suštini, ako baš krenete da tražite bizarnosti po netu, nije da nećete naći ništa. Ja sam slučajno pronašla neke, a ni ove baš nisam svećom tražila. Tako da, između ostalog, možete očekivati primere kao što su:

Load up and kill - "Jeee, naučio sas da uključim testeru" uralali su klinci igrajući je, a ja jadna mislila kako seku drva za zimu ili nešto slično. U stvari, to je jedino oružje iz ove igrice koje nisu isprobali jer nisu znali da ga uključe. Svrha ove bajne igrice je ubiti čoveka. I da, znam da se to radi u mnogim igricama, ali obično to ubijanje ima neku svrhu i priču, tipa jurite kriminalca ili bilo kakvog suparnika. Ovo je ubijanje radi ubijanja. Jes' da je lik kojeg treba ubiti neki zatvorenik, al' nasilje je nasilje.

Whack your ex je igrica u kojoj treba da se na jedan od ponuđenih načina  osvetite bivšoj ili bivšem (pod uslovom da jedno dete kapira da se radi o romatičnom paru i da je crtana kreatura malo maštovitija od Čiča Gliše zapravo neko ko ima tu ulogu. Za jedno dete su to ipak samo muškarac i žena). Jedan od načina je recimo uzeti lap top i uz puno krvi koja pljušti na sve strane, olupati ga devojci o glavu.Drugi imate na slici. I ostali su, pretpostavljam, maštoviti.




Twisted cooking mama . Igrica kuvanja, pomalo morbidna. Prvo koljete i čerupate pile, vadite unutrašnje organe, punite nekom smesom.... posle sve ostalo.  Da i ste znali da koliki procenat ptica je dalje u svesnom stanju dok im je prerezan vrat? Ove i slične podtake dobićete ako pređete nivo ove dečije igrice čiji je cilj očigledno da postanete vegan.

Perry the perv je perverznjačka igrica iz koje će vaše dete  naučiti da špijunira kroz tuđe prozore ili viri u kupatilo kroz ključaonicu. Perry je perverznjak koji voajeriše devojke, a poene skuplja kad otegne jezik i zabalavi jer je video dupe, sise ili nešto slično. U realnom životu, vremenu i mestu u kom živimo,ova igrica je  jednostavno primenjiva. Dete ne mora da se izlaže opasnosti i penje na prozore. Dovoljno je da okrene TV Pink ili još bolje "Happy" u po' bela dana i nagledaće se svega toga.

Dont whack your teacher je po meni pogubna igrica, posebno za prvake one koji kreću  u predškolsko kao što su ova dva klinca o kojima vam pričam. Jednom sam čula tok njihove ( nekompjuterske)  igre koji je išao ovako. " Nisi dobio peticu? Sad ću ja da ubijem učuteljicu!". Malo mi je bio čudan i bolestan taj stav i nije mi bilo jasno odakle to. Kada sam videla ovu igricu, sve mi se iskristalisalo. Jedan od načina da ubijete učitelja u ovoj zanimaciji jeste da pokupite makaze sa stola ispred njega i zakoljete ga njima.Ostale istražite sami, ako baš želite.



Sve ove igrice i linkovi su sa istog sajta, premda ih ima i po drugim stranicama.   Ima i normalnijih . Recimo operacija mozga ili popravljanje zuba bez anestezije. Dobro, ima i šminkanja i lakiranja noktiju.

A Utiče li to zaista na decu?

Naravno da utiče, i ne treba vam studija koja to dokazuje.

Aktivnost u kojoj dete provede dosta vremena svakako će uticati na njegova interesovanja. 

Moj sin je rastao (i raste) uz sestru plesačicu. Imao je nepuna 3 meseca kada sam ga vodila na plesno takmičenje. Prvi crtani kojim je bio opsednut kao mali bio je - pogađate "Anđelina Balerina". Danas ima 6 godina, po ceo Božiji dan peva i igra, a nije retkost ni da mi odgovori na pitanje kroz neku pesmu. Njega je izloženost muzici i plesu učinila takvim.

Izloženost nasilnim igricama sigurno neće roditi ljubav prema poeziji. Eventualno prema programiranju i animaciji.

Suština ove priče je  - sajt  koji sam pomenula ima opciju roditeljske kontrole. Imaju to i svi račanuari i većina televizora i moraš biti stručnjak da to podesiš. Ok, bar kompjuterski pismen. Ja znam gomilu ljudi koji ne znaju da napišu CV, molbu ili izjavu, ne koriste mail, a još manje umeju da podese ove opcije.

Zato u se' i u svoje kljuse i nadzirite!

Hoču reći, nije tako srašno kada vam deca igraju igrice, koliko je strašno kad ne obratite pažnju na njihov sadržaj koji je često neprimeren, nasilan i seksualan.Nisu sve kompjuterske igrice namenjene deci!

 Da li znate šta vam rade deca kad su ispred računara?

Jer ako ne znate šta rade tu, ispred vašeg nosa, kako ćete znati šta rade kada su u školi, društvu, gradu?

Tuesday, August 23, 2016

NOVI ILI POLOVNI UDŽBENICI? JA NEMAM DILEMU

 Da li ste od onih roditelja koji nove knjige kupe na rate još u februaru, da bi ih otplatili do septembra, ne bi li od septemebra kupili deci (na rate, čekove i administrativne zabrane)  nove patike  i nove farmerke i dukseve?

Ja nisam i (sram me bilo) uvek čekam zadnji čas  za kupovinu udžbenika. Zapravo, čekam da na ulice izađu prodavci polovnih knjiga i da tako rešim taj životni  problem.

Školovanje dece odavno nije besplatno, već je bezmalo pravi luksuz. Mislim, 15000 dinara za komplet knjiga za sedmi razred je po meni mnogo, posebno kad znam da mogu da kupim 3 takva kompleta polovnih knjiga. Srećom, moju ćerku je zakačio onaj zakon  po kom su udžbenici bili besplatni od prvog do četvrtog razreda. Ne govorim to samo zbog džepa, već i zbog mojih živaca koji bi garant popustili da sam dala 15000 na nove knjige, a dete mi zbog silnih štrajkova u to vreme pola knjiga nije upotrebilo, kao i zbog toga što je navikla na polovne knjige na vreme!



Pošto je po zakonu mogla 4 godine da koristi polovne udžbenike koje je obezbeđivala škola, država ili ko već,  i pošto ni "ko već"  nije bio  lud da deci nove knjige, a što bih bila luda ja? 

Može se sa polovnim knjigama i nardenih godina. Nikakve razlike nema, osim što su ono bili besplatni udžbenici  koje smo morali da vratimo da bi ih druga deca koristila, dok ovi polovni koje sad nabavljam ipak nešto koštaju. Ali toliko manje koštaju, da glat mogu detetu da kupim solidne patike i farmerke za školu (istina, ovaj korak preskačem jer smatram da se to kupuje po potrebi, a ne po polasku u školu . Ni odeća ni knjige ne kvare se preko leta, imaju rok trajanja po par godina i nije nužno da budu novi)

Pravo na besplatne knjige nemam jer nisam socijalno ugrožena. Doduše, to je danas teško i dokazati. Pre par godina pokušavala sam da dokažem da mi treba dečiji dodatak iako sam preduzetnik i od tada se više nisam trudila da bilo šta pokušavam.Srećom, nemam ni potrebe!

U svakom slučaju, komplet udžbenika za jedan razred nije besplatan, već država sufinasira nabavku udžbenika, a radne sveske i zbirke nabavljate sami. Teorijski, to jesu besplatni udžbenici. Po mojoj teoriji, besplatni udžbenici bili su ono što je moje dete imalo od prvog do četvrtog - i knjige i radne sveske i zbrike. I to je velika pomoć za roditelje.


Zašto ne naručujem knjige preko škole? 


Em su skupe, jer su nove , em su neke suvišne.

Recimo, knjige iz likovnog i informatike moja ćerka jedva da je upotrebila. Osim toga, dala sam dve godine za redom preko 2000 dinara za didaktički materijal potreban za tehničko obrazovanje, u kojem pored materijala postoji i radna sveska. Te radne sveske nikad nisu otvorene, a od didaktičkog materijala već dve godine za redom koristili su samo karton. Bolje da sam detetu kupila bombonjeru. Em jeftinije, em bi se zasladila, a kutiju bi mogla da upotrebi u te edukativne svrhe.

 Razumem ja da bi glupo bilo da jedan nastavnik  izjavi da za njegov čas nije potrebna knjiga kad knjiga i udžbenik postoje,  i to od nekoliko izdavača. Ali eto, ja neću da ih kupim!Neke ni polovne!

Polovne knjige koštaju duplo manje od novih i mogu se nabaviti po ceni od 250-400 dinara - zavisi koliko su očuvane. Teorijski, postoiji šansa da napravite i trampu, pa da date stare knjige za jedan razred i uzmete  polovne knjige za drugi razred uz neku doplatu. Ali to je samo teorija. U praksi i međ' uličnim prodavcima nikome ne trebaju vaše polovne knjige. Da li je to interni dogovor ili istina, pojma nemam. Nećete ih uvaliti čak ni sledećoj generaciji u istoj školi.Njima odjednom trebaju knjige drugih izdavača.

Sistemski problem


Već dve godine sam pasivni član saveta roditelja u mojoj školi (prijavila se, debil, jer niko nije hteo, a bilo mi nešto žao razrednog) .  Sednem, slušam, dignem ruku da izglasam nešto i bežim glavom bez obzira. Znate, na tom skupu ima ljudi koji su u stanju da traže dlaku u jajetu kada je neka nebitna stvar u pitanju i da tri sata razvlače k'o sline pitanje " Ko će da izvodi radove na uvođenju video nadzora", a da pri tom ni na jednom sledećem savetu ne pitaju da li je taj posao odrađen uopšte.  Bilo kakav ozbiljniji predlog ( tipa: zašto se štrajkuje ili zašto moje dete mora da ide baš na plivanje, a ne na drugi sport   - pobogu, devojčice imaju menstruaciju, a o zimi i hladnoći i preferiranju nekog drugog sporta da ne govorim)  uglavnom  dobija jedinstven odgovor: "Sistemski je problem".

Kada su udžbenici u pitanju, sistem je besprekoran i nema problem. 

Napravljen je tako da u okviru iste škole dve generacije za redom ni u kom slučaju nemaju iste izadavače za iste predmete kako, ne daj Bože, prodaja polovnih udžbenika ne bi bila laka i jednostavna. Pa pobogu, to vam je siva ekonomija. O tome da ćete ceo komplet udžbenika uvaliti detetu iz neke druge škole, ne maštajte uopšte. Sistem je, kažem vam, matematički besprekoran!

Prodaćete 4 knjige, kupiti dve, a po ostatak ćete morati na ulicu. Ili u knjižaru po nove - kako ko!

Zašto su polovni udžbenici bolji od novih?


Onako u poverenju, ne samo da kupujem polovne udžbenike, nego ni radne sveske koje kupim nisu nove. A to ima svojih prednosti (pored jeftinoće, jelte):

  • Dete ima sva rešenja gotova, ne mora da se muči za dobru ocenu, a  i ja ne moram da potežem u školu da se uvlačim nekome u te svrhe. Moja ćerka je odličan učenik bez moje intervencije!
  • Zanimljivije je. Znam iz iskustva. Pročitaš neki stih koji nije predviđen planom i programom ( recimo  Cecin hit od pre 10 godina)  i saznaš da se neki  Marko zaljubio u neku  Ivanu (ili ona u njega).
  • Nateraš dete da stekne nova poznanstva u višim razredima, ne bi li se uštekala za neku knjigu. Manje posla na ulici kod preprodavaca i više druženja i novih poznanstava. Ja sam u svoje vreme cimala koga sam stigla. Sada mogu da vam tvrdim da sam knjige uzimala od nekih ljudi koji se danas mogu pohvaliti zavidnom mafijaškom karijerom, ala Kristijan Golubović.
  • Naučiš dete osnovama ekonomije i trgovine - od formiranja cene, pa nadalje. Recimo,  ako vide da je tražnja za  nekom knjigom ogromna i da je nema ni u knjižarama, čak i polovnu mogu da zacepe 700 kinti.(onaj k'o ume da prenese ovakvo znanje deci. Ja sam debil i ovca po tom pitanju) 

Znam , znam!  Sad ćete reći kako je strašno nemoralno i nenormalno da kukam zbog cene knjiga, a ne kukam na cene novih patika. Ja nisam u tom košu. Moje dete ne ide ni na rekreativnu nastavu jer je precenjena (i to košta koliko komplet udžebnika + gaće, čarape, peškiri i neka gotovina koju  mora da ponese) , a nosim se sa mišlju da preskočim i ekskurziju.  Za 2000 dinara možemo svi porodično da odemo na izlet na isto mesto, a da mi dete pri tom ne dođe kući sa konstatacijom da se smorila 2 sata u Mataruškoj Banji u zaraslom parku oko zapuštenog hotela i izložila sebe opasnosti da na'vata krpelje, te da joj je najzamljivije bilo u autobusu.Da ne govorim da mogu i da joj platim  mesečnu kartu za gradski bus, pa nek uživa mesec dana za iste pare!

 Ok, znam, skrenula sam sa teme.Ovo sam vam htela reći:


Time što imamo bezbroj izdavača udžebnika  i savršen sistem koji sprečava da tek tako prodate polovne knjige,  država valjda pokušava da podstakne rast privrede i spreči sivu ekonomiju, smanji monopol na tržištu, šta li. Elem, isto to se može uraditi podsticanjem domaće proizvodnje i poljoprivrede i ulaganjem u neke druge privredne grane, umesto u štamparije. Recimo u zarasle banje, poput Mataruške.  Bolje nego da izvore savršene, zdrave, pitke vode prodajemo šeicima i drugim strancima za sitne pare.

Ali, najlakše je odrati po džepu roditelja, jer ni jedan normalan roditelj ne želi da mu dete ispašta - bilo sa polovnim knjigama, bilo zbog neodlaska na ekskurziju. Ja nikad nisam bila normalna.

A ispaštaju li deca sa polovnim knjigama?

Ne mislilm tako. Ispaštaju zato što i pored završenih škola sa novim knjigama neće imati gde da se zaposle. Osim ako nemaju vezu u štampariji udžbenika.

Da li ste vi spremili dete za novu školsku godinu? Kupujete li nove ili polovne knjige?



Sunday, July 24, 2016

DA LI JE POSAO OD KUĆE PRAVA STVAR ZA VAS (posebno ako ste žensko)?

Maštate da imate posao od kuće? Ili o onoj slici - vi na plaži, laptop u vašem krilu, sucobran  i limunada?
E baš svašta!  Ja recimo maštam da sam na moru i da ne radim uopšte, a da mi novac pada s neba. Mada, i tada bih našla šta da radim jer ne mogu baš da budem dokona danima. Ali svakako ne maštam da radim sa plaže!


(slika preuzeta sa sajta http://affiliate-101.com/ - slobodno bacite pogled - affiliate je jedan od načina da ostvarite svoj san.)


Postoji samo jedan razlog  zbog čega vam se posao od kuće ili sa plaže čini idealnim - zato to nikad niste iskusili njegove čari!

Ja sam manje-više na to bila prinuđena. Ostala sam bez posla, svi moji pokušaji da nešto započnem bili su samo vredna lekcija o neuspehu, a i sina nisam mogla da upišem u obdanište jer je to u Kragujevcu privilegija. Jebi ga, tamo traže nemoguće uslove  - da radiš ( i to na belo, jer ako nisi prijavljen to ti je kao i da ne radiš)  Samo što niko ne pita kako da ideš na posao ako nemaš gde da ostaviš decu.

 Kažem, manje-više sam bila prinuđena,jer sam svakako mogla da izaberem i onu opciju da sedim kod kuće besposlena i kukam kako nema posla. Ali ne - ja sam morala da čeprkam po internetu i tražim ideje za posao . Tako sam došla do Upworka i upala u neku sasvim drugu dimenziju u kojoj sam već skoro 3 godine.

Nekako je mene uvek pratila ta "rad od kuće" karma. Sa svojih 19 počela sam da pravim  neke kese, kao dodatni posao dok studiram (da ne mislite da sam sa 19 imala neki preduzetnički duh. Jok ja! To sam radila za druge), a sada pišem . Kad me ljudi pitaju šta i gde radim, obično na moj odgovor imaju komentar:

"Supeeer! Šta te briga, sediš kod kuće i radiš kako i kad hoćeš".

Važi, kako da ne!

Posao od kuće je (da izvinete sad) totalno sranje! 

6 razloga protiv rada od kuće


"Superštatebriga" posao je pravi posao za prave ljude


Oni od tebe očekuju nešto konkretno u nekom konkretnom vremenskom periodu. U mom slučaju je to tekst na neku temu, u nečijem je izrada logo-a , prikupljanje podataka ili bilo šta drugo.   To uopšte nije "radiš kako hoćeš i kad hoćeš". Možeš i tako. Pitanje je da li ćeš za takav rad biti plaćen.


Multitasking dostiže vrhunac


U isto vreme treba da si i mama i radnik i kuvarica i spremačica i baštovanka i seljanka i žena naposletku. Ako uopšte stigneš da budeš žena. Ok, ovo baštovanka i seljanka ide po izboru. O tome koliko je to "sjajno" možete pročitati u ovom tekstu.




Šminka može da ti se pokvari 



U te svrhe počela sam da se šminkam i kad idem do prodavnice. Mislim, gre'ota da bacim. A dešava se. Evo danas sam bacila jednu senku za oči čudnog mirisa, BB kremu koja je počela da se odvaja na komponente (neko ulje i neka materija u boji kože), a maskara mi je već sasvim suva iako sam je jedva upotrebljavala (primam donacije, unapred hvala). Kada radite od kuće, prirodna kozmetika nije za vas jer ima kraći rok trajanja. Treba vam neka koja će da vas konzervira svojim hemijskim sastojcima, a to baš i nije najzdravija varijanta. Dakle, posao od kuće narušava zdravlje! 


Organizacija je preteška 



Prezauzet si i ništa ne stižeš i nemaš određeno radno vreme. Naprotiv, radiš ceo dan!  Na stranu ometači koji viču "Mama". Ponekad si sam sebi dovoljan ometač. Hej, pa radiš od kuće. Zašto ne bi to radila malo posle. Sada možeš da opereš klincima bazen, spremiš ručak, očistiš prašinu, zevaš po internetu... Onda kada rešiš da zaista oladiš od posla,  imaš slobodan dan i konačno središ kuću, nikako ne stižeš  jer zaboga, vidi koliko posla se nagomilalo- bolje da ne ostavljaš za sutra. Krajnji rezultat: nit' kuća čista, nit' posao gotov, nit' mozak radi u 3 noću jer ti se spava, nit ' si u stanju da ustaneš dok ometači spavaju kad blejiš u ekran do 3. Radiš ceo dan pod stresom i tenzijom od nezavršenog posla i nikad ne možeš da pobegneš od posla kući! Ili na plažu. Zato smo mi otpočeli seosku avanturu. 


Udaljavaš se od ljudi



Mislim, od onih koje možeš da pipneš uživo. Tu su oni virtuelni (premda mi to jako glupo zvuči, kao da tamo neko sa druge strane ekrana nije čovek od krvi i mesa) ali komunikacija sa njima ide drugim tokom. Neke ljude bukvalno nisam videla 3 godine. Nemam priliku ni da ih slučajno sretnem. Udaljavanje ide ovim tokom:
  • Ljudi (ovi pravi, "nevirtuelni") prvo dolaze kod tebe jer ne kapiraju da imaš obaveze. I postaju još jedna smetnja.
  •  Onda počnu da te izbegavaju jer su konačno ukapirali da radiš. Onda ti smeta što te izbegavaju.
  • Ti ne posećuješ druge ljude jer si ceo dan u obavezma i jer te, zaboga, niko ne posećuje. 
Kod mene doduše ovde važi i Marfijev zakon. Kad god želim da odem kod nekoga, taj neko ima obaveze ili ide negde. Zato sam angažovala muža kome Marfi nije naklonjen pa mi zakazuje frizera, zove taksi, planira druženja. Mislim da moj ginekolog(k?š? inja? ica? - kako ovde upotrebiti rodnu ravnopravnost) ne bi išla na odmor da ja ne zabodem na njena vrata. Jednom sam bila upornija, pa je morala da polomi ruku i da ide na bolovanje


 Razviješ govorne mane



Od silnog čitanja na engleskom razvila sam novu govornu manu, pa pored onog mešanja "č" i "ć" i "đ" i "dž"  (koje me drnda ponekad jer sam rođena u Hrvatskoj, gde se za ove pojmove jednostavno u  govoru koristi neka međuvarijanta) sada sam počela i da otežem neko dugačko "ee" 



Da li ste zaista spremni na ove ustupke? Ili vam je ipak draže da radite 8 sati dnevno i dođete kući da odmorite? Možete li se izboriti sa ljudima koji ne shvataju šta radite? Mene mama  redovno pita: "Jel' ti dosadno?". Ja zaista ne znam kad mi je zadnji put bilo tako....


Rad od kuće ima i prednosti 



Za one koji znaju da se organizuju, koji su disciplinovani i poštuju svoje i tuđe vreme, a pre svega znaju da kažu "Ne" - komšijama, prijateljima, rodbini, deci, šetnji po gradu, bazenima na +40 i pomere ih onda kada su organizovali svoje vreme za odmor, posao od kuće ima i svoje prednosti.

  • Nema potrebe da se šminkaš, ideš negde po kiši i snegu, žuriš da stigneš na vreme...
  • Možeš da pustiš obrve koje si previše počupala još u sednjoj školi. Niko te neće videti danima...
  • Možeš da radiš u pidžami. Ne moraš da kupuješ nove patike i cipele. 
  • Možeš da ideš na zumbu ili bilo koji drugi vid rekreacije jer ipak sam biraš kad ćeš da radiš, pa su izgovori totalna glupost. Štavše, ako voliš i zgovore, rekreacija je odličan izgovor da ne radiš.
  • Možeš da vodiš decu na slobodne aktivnosti i zakazane preglede kod lekara bez da ikoga moliš da menjaš smenu ili imaš slobodan dan kada ti ne sleduje
  • Možeš da izdvojiš vreme za druženje sa ljudima koje voliš bilo kad, makar cena toga bila da posle pogineš radeći noću ili ranom zorom.

Bez obzira da li rad od kuće podrazumeva da lupate po tastaturi ili da pravite nakit, heklate ili bilo šta drugo - posao je obaveza kojoj treba da se posvetite. A posvetiti vreme samo jednoj stvari kada si kod kuće i imaš decu, to je pravi izazov, a ne san!

Sve u svemu, želju za poslom od kuće razumem. Bolje je od zaludnog sedenja i dosađivanja! To je više potreba. Ima prednosti i mane i na vama je da sagledate obe strane i procenite da li je to za vas.

Ali posao sa plaže??? Tu nema šta da cenite i procenjujete. Kad vidim  te slike u prilogu nekog posta o poslu iz snova, padne mi roletna. Ta želja je čisto  foliranje i  preterivanje!